Neplodnost žena i imunološki sistem

0
324

neplodnost_zena_i_imunoloski_sistemIako mlada i relativno nepoznata grana imunologije, reproduktivna imunologija je u poslednje vreme napravila krupne korake prema identifikaciji mehanizama i faktora koji su odgovorni za neplodnost zena, pojavu spontanih pobacaja i razlicita oboljenja dece iz takozvanih “visokorizicnih trudnoca”. Bez obzira na veoma komplikovani odnos imunskog i reproduktivnog sistema zene, problem neplodnosti uzrokovan imunskim faktorima se moze svesti na svega nekoliko mogucnosti. Jedna od njih je da zena razvija imunsku “netrpeljivost” prema spermatozoidima ili da se imunska “netrpeljivost” odnosi na plod i posteljicu sto se zavrsava njihovim odbacivanjem kao kada su u pitanju “strana tela”. U oba slucaja posledica je bracni sterilitet iako se najcesce kod oba partnera mogu dokazati dobri parametri plodnosti, kao sto su uredan spermogram, ovulatorni ciklusi, prohodni jajovodi, uredni menstrualni ciklusi, normalni hormonski profili oba opartnera i sl.

Neplodnost zena uzrokovana imunskim faktorima najcesce se manifestuje kao reakcija na partnerove spermatozoide ili kao reakcija odbacivanja posteljice i ploda. U prvom slucaju imunski sistem zene reaguje na pojavu partnerovih spermatozoida produkcijom tzv. antispermatozoidnih antitela. Ova antitela su prisutna u krvotoku zene ali i u vaginalnom sekretu, kao i sekretu grlica, materice i jajovoda. Posle odnosa, kada spermatozoidi zapocnu svoje probijanje kroz grlic, matericu i jajovode, antispermatozoidna antitela se „lepe“ za povrsinu spermatozoida. Ova antitela mogu dovesti do smrti spermatozoida, njihovog „lepljenja“ za druge spermatozoide, smanjenja brzine i pokretljivosti, kao i do „dezorjentisanja“ u njihovom kretanju. U svakom slucaju, spermatozoidi optereceni antispermatozoidnim antitelima vrlo tesko nalaze put do jajne celije. Cak i u slucaju da spermatozoid dodje do jajne celije, u prisustvu antispermatozoidnih antitela oplodjenje je prakticno nemoguce. Pouzdano se zna da je za oplodjenje neophodan kontakt spermatozoida i jajne celije koji se ostvaruje preko specijalnih molekula, takozvanih receptora. Antispermatozoidna antitela cine nemogucim upravo receptorsko vezivanje spermatozoida i jajne celije. Opisani mehanizam je jedan od cestih razloga za infertilitet paraova ciji su parametri plodnosti najcesce u granicama normalnog. Antispermatozoidna antitela mogu proizvesti i muskarci, kada se ona mogu identifikovati u krvotoku ili samoj spermi. Mehanizam kojim ova antitela blokiraju oplodjenje jajne celije je skoro identicno kao u slucaju kada ih produkuju zene. Pojava antispermatozoidnih antitela kod muskaraca najcesce je posledica infekcije, povreda i hirurskih intervencija na testisima. O odnosu muskog steriliteta i imunskog sistema, mozda ce biti vise reci u nekom od narednih brojeva. Druga mogucnost za neplodnost zene koja je uzrokovana imunskim faktorima je razvijanje imunske netrpeljivosti prema posteljici i plodu. U ovim slucajevima do oplodjenja dolazi bez vecih problema. Medjutim, prvi kontakt oplodjene jane celije (sada u fazi blastociste) sa leukocitima (belim krvnim celijama) sluzokoze materice dovodi do njihove aktivacije, napada na balstocistu i njenog unistenja. Ovakav pobacaj se naziva subklinickim pobacajem, zbog toga sto je relativno tesko dokazati da je trudnoca postojala. Menstrualno krvarenje kod zene dolazi „na vreme“ ili kasni svega nekoliko dana. U ovakvim slucajevima, za sami mehanizam pobacaja nisu odgovorna antitela vec takozvane celije ubice (eng. Natural Killer Cells) ili NK celije.

Osim subklinickih i klinickih pobacaja, povisena aktivnost majcinih imunskih celija moze dovesti do smrti embriona i razvijanja tzv. zadrzanog pobacaja (Missed abortion) ili do fenomena koji se karakterise postojanjem trudnoce bez razvijanja embriona, sto ginekolozi nazivaju anembrionalnom trudnocom (Blighted ovum). Prirodna i glavna uloga NK celija u organizmu je borba protiv tumorskih celija i eliminacija virusima zarazenih celija. Prisustvo NK celija koje su sposobne da eliminisu tumorske i virusima zarazene celije u sluzokozi materice je sasvim prirodno i normalno, ali samo u prvoj fazi menstrualnog ciklusa. Neposredno pre ovulacije, pojavljuju se signali, koji omogucavaju eliminaciju NK celija iz sluzokoze materice tokom druge faze ciklusa. U normalnim okolnostima, kada je jajna celija oplodjena i usadjena u sluzokozu materice, ne postoji dovoljan broj aktiviranih NK celija koje bi mogle dovesti do pobacaja. Medjutim, ukoliko proces eliminacije NK celija iz sluzokoze materice tokom druge polovine ciklusa izostane i NK celije nastave svoju aktivnost, do trudnoce uopste ne dolazi ili se ona zavrsi kao manji ili veci pobacaj. Mehanizam kojim celije posteljice i embriona bivaju ubijene se sastoji u tome da se NK celije „prilepe“ za posteljicne celije, a zatim pocinju sa lucenjem jedne veoma toksicne supstance koja se naziva tumor nekrotizujuci faktor (eng. Tumor Necrosis Factor) ili TNF. Danas se pouzdano zna da pojacanu aktivnost NK celija sluzokoze materice mogu izazvati mikroorganizmi kao sto je Hlamidija, Ureaplazma, Mikoplazma, humani papiloma virus, EpstajnBar, Citomegalo i Herpes virusi. Navedeni i ostali mikroorganizmi onemugucavaju „prigusivanje“ imunskog sistema majke u pripremnim fazama za trudnocu i tokom same trudnoce. Osim mikroorganizama, pojacana aktivnost NK celija sluzokoze materice moze da bude uzrokovana greskama u komunikaciji izmedju embrioba, jajnika i imunskog sistema majke ili urodjenom agresivnoscu imunskog sistema trudnice. Smrt posteljicnih i ebrionalnih celija nije jedina posledica aktivacije imunskog sistema majke u trudnoci. Imunska netolerancija majke prema plodu i posteljici moze da bude odgovorna i za pojavu razvojnih anomalija fetusa, kao sto su rascep nepca, zecja usna, anomalije trbusnog zida i sl. U slucjevima kada aktivost imunskog sistema trudnice nije takvih razmera da dovede do steriliteta ili pobacaja, trudnoca moze biti opterecena pojavom povisenog krvnog pritiska kod trudnice, nuznoscu “odrzavanja trudnoce” ili prevremenim porodjajem. Kasnije, kod dece iz ovakvih trudnoca vrlo cesto se mogu dijagnostikovati oboljenja kao sto su anemije, limfadenopatije, povecana osetljivost na infekcije, astma, autoimunske i endokrine bolesti, razvojne anomalije, pa cak i maligna oboljenja.

Reproduktivna imunologija je u poslednjih deset godina napravila veliki napredak u razotkrivanju mehanizama i faktora koji ucestvuju u nekim oblicima steriliteta zena i muskaraca, kao i u razotkrivanju mehanizama spontanih pobacaja. U isto vreme izgradjeno je vise efikasnih terapijskih protokola koji sa velikim uspehom resavaju navedene probleme. Osim toga, timovi koji se bave in vitro fertilizacijom u svoj rad obavezno ukljucuju strucnjake iz podrucja reproduktivne imunologije, koji su svojim radom doprineli da ova metoda bude jos efikasnija. Terapijski protokoli reproduktivne imunologije se baziraju na imunomodulatornim agensima kao sto su citokini, hormoni, prostaglandini, anticitokinska monoklonska antitela, imunoglobulinski preparati, selektivni i neselektivni inhibitori sinteze prostaglandina, procedura imunizacije partnerovim leukocitima i td. Imunomodulatorna terapija zavisi od vrste identifikovanog problema i odredjuje se nakon odgovarajuce dijagnosticke procedure, koja nije narocito komplikovana niti skupa. Cilj svake imunoterapije je “podesavanje” funkcije imunskog sistema majke da bi se ostvarila imunska tolerancija prema plodu i posteljici kao stranim tkivima ili eliminacija ometajucih i toksicnih faktora kao sto su antispermatozoidna antitela i TNF. U pojedinim slucajevima, neophodno je stimulisati ili “preusmeriti” funkciju imunskog sistema majke i podstaknuti ga na produkciju zastitinih i blokirajucih faktora, cija je glavna uloga “maskiranje” i zastita posteljice i ploda od uvek “budnog oka” NK celija.

POSTAVI ODGOVOR