Anemija u trudnoći

0
237

anemia-in-pregnancyAnemija (malokrvnost) označava smanjen broj crvenih krvnih zrnaca-eritrocita, usled nedovoljne količine gvoždja u organizmu.Posledica toga je smanjena sposobnost prenošenja kiseonika koji udišemo plućima i koji se putem krvi prenosi do svih organa u našem organizmu.Glavni nosilac kiseonika u eritrocitima je hemoglobin  (Hb).U stvaranju hemoglobina gvoždje je važan elemenat, koji prenosi kiseonik u eritrocitima.Smanjenje broja eritrocita može biti iz dva razloga: Prvi razlog je da koštana srž ne proizvodi dovoljnu količinu eritrocita, a drugi razlog je da se gubi prekomerno.Eritrociti normalno žive od 100-120 dana, tako da pojedini eritrociti raspadaju, a drugi se stvaraju.Skraćenje života eritrocita može nastati ako koštana srž ne može da nadoknadi njihovo brže nestajanje iz periferne krvi, to može biti nenormalno raspadanje (nenormalna hemoliza) ili krvarenje.Nakon raspadanja eritrocita, taloži se hemoglobin kojim su oni ispunjeni i na osnovu te količine se vrši procena anemije.Normalna vrednost hemoglobina je od 12-16 g/dl.
Prema tome sve anemije se dele u dve grupe: jednu grupu čine anemije koji nastaju usled smanjenog stvaranja eritrocita u koštanoj srži, a drugu grupu anemije čine zbog skraćenja života u krvi zbog hemolize ili krvarenja.
Da bi se organizam proizveo eritrocite neophodno je dovoljno gvoždja, folne kiseline i vitamina B12.Ukoliko nedostaje bilo koji od njih javlja se anemija.Najčešće anemije koje nastaju usled smanjenog stvaranja eritrocita su:
-Sideropenijska  ili hipohromna anemija koji nastaje usled nedovoljne količine gvoždja u organizmu.
-Megaloblastna anemija nastaje zbog nedovoljne količine vitamina B12 ili folne kiseline u organizmu.
-Hemolitičke i aplastične anemije nastaju zbog oboljenja koštane srži.
Postoje i neke bolesti sa nazivom hemoglobinopatije. Reč je o naslednim bolestima koji nastaju još u ranom detinjstvu, to su hronične bolesti koji se pogoršavaju u trudnoći kao talasemija, srpasta anemija.Kod ovih bolesti postoji i višak gvoždja.Anemija može da se javi i pre graviditeta zbog obilne menstruacije, smanjen unos vitamina, minerala, loša ishrana, stroge dijete.Najčešće je mikrocitna anemija kao posledica nedovoljnog unosa gvoždja, kao važan elemenat u stvaranju hemoglobina (protein koji prenosi kiseonik u eritrocitima).Za vreme trudnoće plod prirodno uzima gvoždje od majke, jer mu je potreban za izgradnju tkiva, ćelija, hemoglobina.Uglavnom trudnica postaje anemična u drugoj polovini trudnoće  jer se tada povećava plodova potreba više za gvoždjem.
Svakako zahteva ispitivanje za vreme trudnoće zbog pronalaska uzroka i adekvatnog lečenja.Anemija može nastati kad je razmak izmedju dve trudnoće kraći od dve godine, ili se radi o višeplodnoj trudnoći.
Kod trudnice postoji fiziološka „hidremija“ izvesnog stepena zbog bržeg porasta tečnog dela od broja uobličenih elemenata u krvi, to se ne smatra bolešću.Zbog normalnog povećanja količine krvi tokom trudnoće javlja se „hemodilution“ (razredjivanje Hb), pokazuje niže vrednost nego pre trudnoće.To stanje se smatra fiziološkom trudnoćom.Kod blažih anemija trudnica je asimptomatska, a kod izražajnih anemija simptomi su sledeći: nedostatak apetita, malaksalost, nesanica, umor, bledilo kože, česte glavobolje, mučnina, ubrzani srčani rad, bol u trbuhu, teškoće pri disanju zbog nedovoljne oksigenizacije tkiva.Gvoždje je važan sastojak mnogih enzima u telu u slučaju nedostatka štetno deluje na mnoge sisteme kao mozak, nerve, koža i mišići.Ako se ovo stanje zanemaruje za vreme trudnoće može da postoji opasnost od:patnje fetusa zbog manjka kiseonika preko posteljice, zastoj u rastu ploda, prevremeni porodjaj, gubitak krvi za vreme porodjaja što pogoršava opšte stanje i ukazuje se potreba za transfuzijom,  moguća je povećan razvoj infekcije.
Svaka trudnica naročito u drugoj polovini trudnoće više puta treba da odlazi kod ginekologa i češće je potrebna kontrola analiza krvi zbog manjka gvoždja.

 Lečenje:
Zavisi od stepena malokrvnosti.Nekad je dovoljna pojačana ishrana bogata gvoždjem i uzimanje vitaminskog preparata namenjen trudnicama koji već sadrže potrbene količine gvoždja.Kod težih slučajeva ginekolog prepisuje adekvatne preperate gvoždja, koji se piju svakodnevno, uzima se sa hranom zbog mučnine.U to vreme treba izbegavati mleko i mlečnih proizvoda jer kalcijum sprečava apsorpciju gvoždja.Najbolje uzimati sa izvorom C vitamina i folne kiseline.
Kako trudnoća napreduje rezerve gvoždja iz organizma se prazne i hemoglobin počinje da opada.Rezerve gvoždja mogu se odrediti iz krvi vrednost jedne belančevine naziva se FERITIN, gvoždje se spaja sa ovom belančevinom tada je sposobno da se skladištuje u ćelijama i koristi se kada za to ukaže potreba.
Vrednost Feritina u krvi iznosi za žene: 15-200 mikrograma po mililitru (ug/ml)  za muškarce: 30-300 ug/ml.
Trudnice koje su anemične i imaju niske vrednosti Feritina moraju uzimati preparate gvoždja uz konsultaciju  sa ginekologom.

Prevencija:
Jesti hranu bogatu gvoždjem: džigericu, jaje, govedinu, ribu, zeleno povrće, mahunarke, brokoli, pšenične klice, žitarice od celog zrna, kikiriki, sušeno voće, borovnice, aronije, voće bogato C vitaminom  limun, kiwi, ananas, nar, narandža.Prenatalne vitaminske i mineralne preparate po odluci ginekologa.
Izbegavati: kafu, alkohol, čaj, nikotin, drogu jer otežava apsorpciju gvoždja.

POSTAVI ODGOVOR