Tetanus-zli grč

0
297

Tetanus je teška infektivna nekontagiozna bolest, koju izaziva prodor spora tetanusa, u organizmu. Kliničlom slikom dominiraju četiri osnovna sindroma.
– sindrom neurointoksikacije
– sindrom grčeva
– sindrom akutne respiratorne insuficijencije i
– sindrom metabolički
Prouzrokovač tetanusa je tetanusni bacil, koji ima sledeće osobine:
– stvara spore, najotporniji oblik jedne bakterije, kada se nadje u nepovoljnim uslovima spoljne sredine.
– luči toksin
– taste pod anaerobnim uslovima tj. ne može da živi u prisustvu kiseonika.
– nikad ne izaziva gnojenje
– ima antigenska svojstva tj. podstiče organizam da stvara antitela.
Infekcija tetanusnim sporama nastaje preko povredjene kože i sluzokože, ali da bi nastalo obolenje potrebni su naročiti uslovi kako bi tetanusne spore razvile svoju patogeno dejstvo.
Jedan od tih uslova je anaerobna sredina, znači bez prisustva kiseonika.
Tetanogene povrede su povrede raznim predmetima ( ekser,trn, drvo itd. ) koje su duboke i uske, veoma su pogodne za nastajanje tetanusa , ali naročito ako se sa stranim predmetima,koji su izazvali povredu unesu parčad drveta,zemlje ili aerobne klice, koji trošeći kiseonik uslovljavalju još brže nastjanje bolesti.
Tetanus često nastaje pri vršenju kriminalnih abortusa raznim nečistim predmetima, zatim pri sečenju i podvezivanju pupčane vrpce nesterilnim predmetima.
Od tetanusa obično razbolevaju osobe sa niskom higijenskom kulturom. Mogu da se razbole i zemljoradnici, koji obavljaju svakodnevne poslove pa se ozlede.
Infekcija nastaje tetanusnim sporama, i ne izazivaju lokalne promene u vidu gnojenja. Ako postoji povoljni uslovi spore prelaze u bacile,koji se množe i luče toksin. Tetanusni toksin prenosi se do CNS ( centralni nervni sistem ) preko nerava, vlaknima, preifernih nerava u kičmenu i produženu moždinu gde oštećuju motorne ćelije i izazivaju razdražljivost.
Inkubacija traje obično od 7-14 dana. Tetanus počinje trizmusom ( ukočenost vilica ) obično izjutra teže otvara usta i oseća bol pri žvakanju. Novorodjenčad ne mogu da sisaju. zatim trizmus se brzo pojačava i bolesnik ne može da otvori usta,pojave se i druge promene čelo nabrano usna podignuta i dobijemo utisak da se bolenik smeje. Taj izgled lica tetanusnog bolenika naziva se rizus sardonikus. Uskoro se pojavi i ukočenost drugih mišića, glava bude zabačena unazad Opistotonus cervikalis. Zatim ledja, trbuh i ekstemiteti. Nastaje otežano gutanje a zbog grča mišića trbuha, i ledja bolesnik jedva diše te isključivo dijafragmom. Tok bolesti se otežava i dolazi do grčeva cele muskulature, jedva diše još jače steže vilicu, pomodri i ima osećaj da će se ugušiti.
Posle nekoliko sekundi napad popušta bolesnik sav u znoju i počinje da diše. Bolesnici za sve vreme bolest su svesni.Zbog insuficijencije disanja nastaje metabolički poremećaj, acidobazne ravnoteže, kolebanje tenzije uz normalan nalaz EKG.
Komplikacije u toku tetanusa veoma su česte i raznovrsne:
I.Plućne komplikacije – bronhopneumonija, – atelektaza
II.Kardiovaskularne komplikacije – kardiovaskularni kolaps – koronarna insuficijencija – embolija
III.Mehaničke komplikacije – fraktura kičmenih pršljenova – ujed jezika – prelom zuba.
Lečenje – bolsnik se obavezno hospitalizuje na odelenju intenzivne nege.Lečenje je vrlo kompleksno i sastoji se:
– Hirurška obrada rane (ranu široko otvoriti,dezinfikovati )
– Sprovoditi seroterapiju
– Davanje anatoksina
– Davanje antibiotika.
– Borba protiv grčeva
– Respiratorna reanimacija što se satoji od: I. Traheotomija
II. Relaksacija i veštačka ventilacija
Prognoza zavisi od nekoliko faktora:
Od dužine inkubacije,
Od učestalosti, intenziteta grčeva
Od ulaznog mesta.
Imunitet posle preležane bolesti nije dugotrajan. Zato je važna zaštita odnosno preventivne mere. Kod tetanusa postiže se Aktivna i Pasivna zaštita
Aktivna zaštita obavlja se vakcinacijom tetanusnim anatoksinom tj. TETALPANOM.
Dju se dve doze u roku od mesec dana a treće nakon godinu dana. Ovako stečen imunitet traje deset godina. Po isteku ovog roka potrebno je dati buster dozu.
Pasivna zaštita se sastoji od davanja antitetanusnog seruma. Ovakva zaštita nastaje odmah i traje oko 2-3 nedelje.
Seroprofilaksa ima svje nedostatke i to:
nije uvek sigurna ( ako je inkubacija duža od dejstva seruma )
da je alergične reakcije ( anafilaktički šok-serumska bolest)
Zato treba kombinovati aktivnu i psaivnu zaštitu. Indikacije za primenu ove kombinacije su:
– povredjene osobe koje nisu vakcinisani.
– povredjene osobe koji ne znaju da li su vakcinisani
– povrdjene osobe koje su delimično vakcinisani.

POSTAVI ODGOVOR