Sekundarni gnojni meningitisi nastaju širenjem zapaljivog procesa iz okoline, iz nekog septičkog žarišta u organizmu.Može se podeliti na:
Otogeni meningitis, nastaje u toku oboljenja srednjeg uha.
Meningitisi posle zapaljenja frontalnih sinusa, nastaju proširenjem zapaljenog procesa sa sinusa na meke moždanice.
Post traumatskih meningitisi nastaju posle traume ili frakture kostiju lobanje.
Meningitis sa bistrim likvorom
Mogu da budu izazvani virusima, bakterijama.Od virusa dolazi u obzir sledeći: virus mumps, virus herpes simplex, virus zoster, virus grip, koksaki virus- a od bakterija u prvom redu
Kochov bacil.
Tuberkulozni meningitis
Tuberkulozni meningitis je sekundarno oboljenje izazvano Kochovim bacilom. Nikad se ne javlja kao primarno oboljenje. Uvek prethodi prodromalna faza sa povraćanjem, temperatura, bledilo, anoreksija, apatija, razdražljivost.Meningealni znači nikad se ne javljaju.U kliničkoj slici ima tri stadijuma, dominiraju meningealni i bazilarni znaci: strabizam, ptoza, diplopija,paraliza nervus facijalisa. Likvor je bistar sa povećanjem vrednosti proteina i smanjenim vrednostima šećera.
Komplikacije su sledeće: očne, endokrine, hidrocefalus, paraplegija, hemiplegija.
Lečenje: Daju se Tuberkulostatici sa simptomatskom terapijom. Lečenje je dugotrajno od 1-2 god.
Benigni limfocitni meningitis
Benigni limfocitni meningitisi su uglavnom virusna oboljenja CNS, različite težine koja se klinički odlikuje naglim početkom prisustvom meningealnih znakova, bifazičnom temperaturom, leukopenijom sa limfocitozom, promena u likvoru.
Najčešći etiološki faktori su: virusi, leptospire, toksoalergični faktori.
Klinička slika je slična drugim meningitisima ima blag tok. Bolest u početku ide sa simptomima gripe a za nekoliko dana svi simptomi smiruju. Prelazni period traje 3-4 dana.
U perifernoj krvi postoji leukopenija sa limfocitozom.
Lečenje je simptomatsko ( antipiretici,analgetici).
Meningitis Parotidea
Meningitis parotidea je blaga virusna bolest sporadičnog ili epidemičnog karaktera, koja se javlja izolovano ili češće kao komplikacija epidemičnog parotitisa.
Uzročnik je virus mumps koji je dosta otporan u spoljnoj sredini a prenosi se kapljičnom infekcijom.
Klinička slika: bolest može da se javi izolovano ili u toku epidemičnog parotitisa.Počinje naglo sa temperaturom, bez drhtavice i jeze, praćen je meningealnim znacima, nesanicom, uznemirenošću. Likvor je bistar, bakteriološki sterilan. Elementi su povećani, obično do nekoliko stotina, albumen je povećan a šećer je u granicama normale. U perifernoj krvi nalazi se leukopenija sa limfocitozom ili umerena leukocitoza.
Lokalizacija na moždanicama dijagnoza je teža i postavlja se isključivo na osnovu laboratorijskih nalaza.
Lečenje je simptomatsko sa primenama antibiotika, kortizonskih preparata.Prognoza je uglavnom dobra.
