Bela krvna zrnca

0
217

bela-krvna-zrncaBela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku različitih ćelija koje međusobno sarađuju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo različitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u vašem telu:

  • Leukociti
  • Limfociti
  • Monociti
  • Granulociti
  • B-ćelije
  • Ćelije plazme
  • T-ćelije
  • T-ćelije pomagači
  • T-ćelije ubice
  • T-ćelije ugušivači
  • Ćelije prirodne ubice
  • Neutrofili
  • Eozinofili
  • Bazofili
  • Fagociti
  • Makrofagi

Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednoćelijski organizmi, kreću se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate. Većina leukocita nastaje u koštanoj srži kao stem ćelije.

Postoje tri vrste leukocita

  1. Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.
  2. Monociti, koji čine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi.
  3. Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od ključnog značaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita – B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a one koji koji sazrevaju u timusu T ćelije. 

Većina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi.

Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje.

B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.

Proces funkcioniše na sledeći način: kada bacil naleti na B ćeliju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu ćelije “plazme”. Ćelije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju određeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B ćelije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer će u slučaju njegovog povratka antitela biti spremna.

T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije „ubice“ i ćelije „pomagači“. Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače.

Sve to se dešava zato što napadnute ćelije otkriju svoj položaj pomoću abnormalnih proteina na površini. Kada se ćelija pomagač susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore ćelijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Ćelije ubice potom naciljaju abnormalnu ćeliju i unište je. I baš kao B ćelije, neke ćelije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne ćelije na koje naiđu.

POSTAVI ODGOVOR