Kako rade mišići?

0
201

misiciU nekim delovima tela postoje ćelije koje mogu da se zgrče ili opuste; to su mišićne ćelije. Ima ih dve vrste: glatke i poprečnoprugaste.

Glatki mišići se nalaze u mnogim delovima tela i pomažu rad skoro svih organa: skupljaju i šire zenicu oka, regulišu disanje, omogućuju rad creva, itd. Grčenje glatkih mišića je snažno, ali sporo.

Tamo gde je potrebno brzo kretanje nalaze se ćelije poprečnoprugastih mišića. Svi mišići koji pokreću naše udove su poprečnoprugasti.

U čovečjem telu ima 639 mišića. Mišići su u stvari mesnati delovi tela. Meso kupljeno kod mesara je poprečnoprugasti mišić. Mišići su raznih veličina i različitog oblika. U mišiću srednje veličine ima oko deset miliona mišićnih ćelija, a u celom telu oko šest milijardi mišićnih ćelija!

Svaka od ovih šest milijardi mišićnih ćelija je nalik na motor sa deset cilindara poređanih u jedan red. Cilindri su sićušne kutije koje sadrže tečnost. Mišić se grči kada mozak šalje poruku ovim sićušnim kutijama. Za delić sekunde tečnost u ovakvoj sićušnoj kutiji se zgušnjava; a zatim ponovo postaje tečna. Tako dolazi do grčenja i opuštanja mišića.

Mišići u našem telu koje možemo svesno da pokrećemo su poprečnoprugasti. Glatki mišići (na primer, oni koji učestvuju u varenju) rade nezavisno od naše volje. Kada je mišić podstaknut na akciju, on reaguje brzo: može da se zgrči za manje od desetine sekunde. Ali pre nego što stigne da se opusti, stiže druga poruka. On se grči i opet grči. Grčenja nastaju tako brzo da se stapaju u jednu radnju, što se izražava nesmetanim i neprekidnim radom mišića.

POSTAVI ODGOVOR