Pri kraju trudnoće se već formira majčino mleko.Nakon porodjaja oko 20-24 časova hormoni progesteron i prolaktin pokreću rad mlečnih žlezda.Beba prvim sisanjem pokreće mleko.Nervni sistem reguliše hormon prolaktin i njegovo lučenje.Prvog dana nakon dojenja mlečne žlezde proizvode kolostrum (mleko žute boje), koji je pun imunoloških sastojaka i vrlo je hranjljiv.Nakon petog dana nastaje prelazno mleko, a tek od 10-12 dana mlečne žlezde proizvode zrelo majčino mleko i povećeva se njegova količina.Sastav mleka se menja i prilagodjava se rastu deteta.Žena može da proizvodi od 800-1000 ml. mleka u toku dana što je sasvim dovoljno za bebinu ishranu.Majčino mleko je uvek pri ruci detetu sa temperaturom tela, bezplatno je, štiti bebu od crevnih infekcije, pomaže u varenju, nadimanja i zatvora.Zaštićuje bebu od alergije i stvara dobar imunitet.Sisanjem beba postiče formiranje nepca i vilice.
Sastav majčinog mleka:
Mleko je najbogatija laktozom ujutru mastima tokom popodneva a proteinima uveče.Treba spominjati tzv. „bifidogenih faktora“ to su dobre bakterije zatim oligosaharide, visokog sadržaja surutke i laktoze što povoljno utiče na crevnu mikrofloru i bitno je za razvoj inunološkog sistemaAntitela iz mleka štiti odočad od bolesti.Postoji manji rizik od akutnih upala, atopijskog dermatitisa, astme, od prekomerne težine, dijabetesa i bolji kognitivni razvoj.Često se postavlja pitanje koliko dugo treba bebu dojiti? To zavisi od kulture te zemlje.Kod nas je minimum za dojenje 6 meseci, ali već od četvrtog meseca se polako uvodi voćna kašica da beba nauči na razne ukuse.Dojenje može da traje do detetovog uzrasta od jedne godine, kada već beba ima svoj ritam za jelo.
