Istraživanja pokazuju da dojena deca duže od 6 meseci manje su izložena riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu.Postoji više vezanosti izmedju majke i deteta.Pričanje i maženje sa bebom utiče na njihov mentalni život.Genetika takodje ima uticaja na rizik od mentalnih poremećaja, ali postoje i drugi brojni faktori: alkohol, duvan, kofein, zagadjenje, kancerogene materije i lekovi bez lekarskog nadzora.Sve to utiče na trudnoću odnosno povećava rizik da beba ima neku vrstu mentalnog poremećaja.Svi znaju da je pušenje opasan za plod, ali buduće majke česte najmanje misle na bebinu zdravlje.
Bebe su duboko osećajna bića već od rodjenja pa prilikom rasta i odrastanja se neguje njihov mentalni život.
Bebe takodje imaju „mentalno zdravlje“, sa odgovorom svakodnevnih trenutaka.Iskustva u ranom uzrastu su jako važna.Roditelji već od samog rodjenja deteta treba da se prilagodjavaju bebinog zahteva.Da joj pruže utehu kada su plačljivi, da reaguju na napore svog deteta koje prvo komunicira putem izraza na licu, putem zvukova i gestova a kasnije rečima.Angažovanje roditelja u njihovim igrama i istraživanjima treba da bude u skladu sa interesima deteta.Izgraditi ljubav i povezanost sa detetom, da se gradi poverenje i osećaj sigurnosti da je voljeno.
Добродошли!Пријавите се на свој рачун
