Kod mladje populacije u 30. i 40. godinama za razvoj kardiovaskularnih oboljenja utiču različiti faktori, rizici i okidači.Loš način života, stresne situacije, gojaznost, povišena masnoća u krvi, pušenje i uzimanje preterane količine energetskih pića, koji ubrzavaju srčani rad i povećavaju krvni pritisak, mogu izazvati spazam do akutnog napada srca pa čak i do infarkta.Karakteristično je da kod ovih bolesnika krvni sudovi su potpuno zdravi, ali srce pokazuje znake poremećenosti.Vaskularni problemi predstavljaju rizik za tromboemboliju.
To se dešava kada se otkači tromb koji se nalazi u oštećenim venama i završi se u plućima.Naročito je opasno kod bolesnika koji imaju poremećaj koagulacije krvi, ako se slabo kreću.Nedovoljno unošenje vode stvara rizik za srce odnosno ugrožava.Organizmu je potrebno bar 2-3 lit. tečnosti jer krv ima svoju viskoznost i kada je tečnost manje, protok krvi je manja i postaje gušća.U krvi se nalaze eritrociti, leukociti, trombociti koji plivaju i sudaraju se tako postaje tromb.Vrlo je značajno održati nivo tečnosti u organizmu.Problemi sa srcem zahtevaju brzu intervenciju u pitanju su sekundi i minuti.U slučaju srčanog udara od početka bola do prve terapije da prodje što manje vremena, jer otkucaj srca padne dolazi do gubitka svesti i šoka zato je neophodno što pre ugraditi privremeni pejsmejker za uspostavljenje normalnog rada srca.Za kardiovaskularne poremećaje je najkritičniji period u godini proleće i jesen usled naglog pada skokova spoljašnje temperature.To uveliko važi za bolesnike sa hipertenzijom.Za bolesnike sa srčanim udarom nema pravila jedino je karakteristično da se javljaju u jutarnjim časovima.Postoji razlika u bolu kod infarkta ili cepanja aorte, bol se javlja na predelu srca u vidu pečenja i širi se ka ramenu.Kod drugih srčanih oboljenja oštar bol se javlja iznenada kao ubod nožem.Pre svega je najvažnije bolesnika što brže prebaciti u urgentni centar gde je sve organizovano sa najboljom dijagnostikom.
