Zbog opravdanog straha od preterane upotrebe antibiotika, sve češće se zahteva da se deci pre terapije uradi bris grla. Ali, da li svako crvenilo u grlu treba ispitati brisom, velika je dilema u medicini, naročito pedijatriji. Najčešće se odluka o brisu oslanja na kliničke znake koje ima pacijent, ali i iskustvo lekara.
Klinički nalaz koji „zahteva“ da se uradi bris i proveri da li je u pitanju bakterijska infekcija, najčešće je vrlo karakterističan, sa jako upaljenim ždrelom i gnojnim tačkicama – kaže dr Vera Vujović, pedijatar DZ „Dr Simo Milošević“ Čukarica. – Dete može da ima temperaturu, ali i ne mora. Gleda se ukupna slika deteta i njegovih tegoba, opšte stanje.
Crveno grlo može da bude i posledica virusne a ne bakterijske infekcije, zato nije dobro „napamet“ dati antibiotike. Kako kaže dr Vujović, i kada dete ima visoku temperaturu, ima prostora za čekanje od 72 sata, koliko je potrebno za rezultate brisa. U medjuvremenu pacijentu se daju lekovi za snižavanje temperature, koji deluju i antiupalno.
Veliki uticaj na odluku da li će detetu biti uradjen i bris grla, ima i to da li dete ide u kolektiv, kakva je epidemiološka situacija i kakva je istorija bolesti tog deteta. Čak i kada se pokaže da u brisu ima bakterija, roditelji nikako ne bi smeli da daju antibiotik na svoju ruku, upozoravaju pedijatri.
Retke su bakterije koje mogu da izazovu opasne male epidemije u kolektivima, poput bakterijskog meningitisa. Tada se bris uzima i zdravoj deci, kako bi se odredilo ko su kliconoše i njima se daje preventivna terapija.
Добродошли!Пријавите се на свој рачун
