Razvoj Čulnih Organa

Potrebno je postaviti pitanje od kojeg časa treba da počne izučavanje dečje psihe. Već u embrionalnom periodu dete reaguje na spoljne nadražalje.
Prva manifestacija psihičkog života deteta je -POKRET-. Ti pokreti nose nesvestan karakter i nazivaju se refleksnim pokretima.
U času rodjenja dolazi do prve glasovne reakcije, javlja se krik kao izraz osećanja nezadovoljstva, na neprijatne promene, kao što je temperatura.
Krik je praćen živim kretanjima  ručica i nožica, pokreti usana. Pokreti sisanja i hvatanja smatraju se manifestacijom bioloških potreba deteta u vezi sa pribavljanjem hrane i urodjenog su porekla.Razvitak čula je postepen. Najpre se razvijaju niži čulni organi, kao što su dodir ukus, miris-duboki osećaji. Kasnije složenija čula kao što su sluh i vid.
Važno je znati da se dete radja slepo i gluvo.
Osećaj ukus i miris najpre razvijaju, oni su u vezi sa zadovoljavanjem najosnovnije  biološke potrebe-potrebe za hranom.
Eksperimentalno je utvrdjeno na deci ako im se u prvim trenucima života stavi rastvor šećera,reaguju kao i odrasli. Već kroz nekoliko nedelja razlikuju mleko od zasladjene vode.
Sa dva meseca razlikuju različite stepene zasladjenosti mleka, sa 6 meseci ima svoje omiljeno jelo. U 12 mesecu ukus postoji još odredjeniji, a u 4-godini odvratna jela mu izazivaju gadjenje. U tesnoj vezi sa ukusom i mirisom.
Osećaj dodira-za ova osećanja usne i jezik u početku imaju najveći značaj, jer učestvuju u primanju hrane. Do kraja prve godine osetljivost usana je značajnija, jer dete ispituje predmete spoljnog sveta, što je prethodno rukom ispitalo. Mašući ručicama opipa uši, nos, kosu, i putem čula dodira orijentiše o sebi samom. 
Dete posle rodjenja odmah reaguje drhti zbog snižene temperature, i umiri se kad se stavi u toplu vodu a dere se kad je voda hladnija.
Dete se radja gluvo jer je slušni kanal ispunjen tečnošću, koja se razilazi posle nekoliko dana. Dete počinje da reaguje na zvuke od trećeg dana do treće nedelje. Ako i posle tog vremena ostane indiferentno prema zvucima predpostavlja se da će biti gluvo.
Od treće nedelje do četiri meseca opaža se da shvata karakter tona kojim mu se obraća. Nežan ton utiče utešno, ljutiti ton izazove suze.
Krajem drugog meseca dete izražava napregnutu pažnju i zadovoljstvo pri slušanju muzičkih tonova.
U drugoj polovini godine okreće se na stranu, sa koje se izgovara njegovo ime.
U toku druge godine eksperimentiše se sa predmetima  (kašičica-tanjir ).
Početkom treće godine dete sposobno je da izražava muzičke tonove i da peva najprostije melodije.
Vid se smatra najvišim čulnim organom, jer nam dostavlja osećaj koji su najdragoceniji za naš duševni život. Svako dete se radja slepo. Tek od treće nedelje dete se navikava na dnevnu svetlost i počinje da oseća potrebu za njom. Krajem drugog meseca prati osvetljen predmet. U šestom i sedmom mesecu prati let ptica. Predmete i lica počinje razlikovati početkon trećeg meseca. Sa rastojanjima se upoznaje tek kad nauči da hoda. Do tada dete nema predstavu prostora. Ono ide do kraja ulice da bi uhvatilo mesec sunce ili koju zvezdu.
Čulni organi predstavljaju izvore koji prikupljaju matrijal za naš duševni život. To su prozori i vrata kroz koja ulazi spoljni svet i postaje predmetom našeg duševnog života.
Zbog toga održavanje čulnih organa ima veliki mentalno-higijenski značaj za čoveka. Radi pravilnog obezbedjenja razvoja čulnih organa treba se pridržavati svih principa poznatih iz opšte higijene. Osećaj vida u životu čoveka je izvor estetskih uživanja i čitav niz profesionalnih delatnosti vezan za očuvanje njihovog integriteta i njihovo negovanje.