BOL U DONJEM STOMAKU ili BOL U MALOJ KARLICI ili PELVIČNI BOL
Veliki broj tinejdzerki oseća bol u maloj karlici povremeno. Nekima bol smeta više nego drugima. Ako ga vi osećate, trebalo bi da se obratite svom lekaru, naročito ako:
– to remeti vas kvalitet života, bilo samo nekoliko dana svakog mesec ili duže se pogoršava vremenom
– ste primetili skorašnje intenziviranje bola
UZROCI PELVIČNOG BOLA
Vrsta i priroda pelvičnog bola- da li se samo javi i prodje ili je konstantan, da li je kratkotrajan ili dugotrajan- će pomoći vašem doktoru da reši problem.
AKUTNI BOL
Akutni bol je bol koji traje kraći vremenski period (par minuta do par dana).
Obično ga jedan uzrok, i najčešće jedan pregled i par testova može precizno identifikovati. Akutni bol upozorava da je nešto krenulo u lošem pravcu. Neki od uzroka akutnog bola zahtevaju brzu evaluaciju i terapiju.
Infekcija. Pelvični bol može biti prouzrokovan infekcijom ili zapaljenjem. Ne izaziva samo infekcija reproduktivnih organa pelvični bol. Izvori bola mogu biti i mokraćna bešika, creva, pa i slepo crevo.
Upala male karlice (PID) je širok pojam korišćen da opiše infekciju materice, jajovoda i jajnika. Mnogi slučajevi upale male karlice se povezuju sa seksualno prenosivim bolestima (STD). Ove se bolesti šire seksualnim odnosom. Ako se seksualno prenosiva bolest koja izaziva upalu grlića materice ne leči, infekcija se može širiti u matericu i jajovode i izazvati upalu male karlice. Simptomi upale uključuju povišenu temperaturu i bol u donjem stomaku. Bol je obično blag, tup bol, ali može biti i jak.
Vaginalna infekcija ili vaginitis, može ponekad biti bolna, naročito tokom ili posle seksualnog odnosa. Uzročnici vaginalnih infekcija su mnogobrojni, a neki od njih su i seksualno prenosivi.
Infekcije uretre, mokraćne bešike, ili bubrega ( infekcije urinarnog sistema) mogu takodje biti bolne. Odlikuje ih bol prilikom mokrenja i jak i učestao nagon na mokrenje. Kada se na to nadoveže i bol u donjem delu ledja, infekcija se verovatno proširila na bubrege.
Svi ovi uzroci bola zahtevaju posetu vašem doktoru. Nakon razgovora bićete pregledani, a po potrebi će biti uradjeni i neki testovi.
Ciste jajnika. Ponekad se na jajnicima mogu razviti ciste. Cista je vrećasta struktura ispunjena tečnošću. Neke ciste jajnika se formiraju u toku ovulacije (oslobadjanje jajne ćelije iz jajnika). Oštar bol može pratiti ovulaciju i javlja se uobičajeno u sredini menstrualnog ciklusa. Najčešće počinje iznenada, a nestaje za dan ili dva. Neke ciste perzistiraju duže i izazivaju tup bol ili težinu u maloj karlici. Ponekad čine seksualne odnose bolnim.
Ginekološki pregled će najčešće otkriti cistu, mada je ponekad ultrazvučni pregled (pregled u kome se zvučni talasi koriste da bi bili sagledani unutrašnji organi) neophodan radi potvrde dijagnoze. Većina malih cista će nestati spontano. Redje se javlja jak, oštar i produženi bol kao znak torkvacije (uvrtanja peteljke) velike ciste. Velike ciste kao i one koje ne nestanu spontano u toku nekoliko meseci, zahtevaju najčešće hiruršku intervenciju.
Vanmaterična trudnoća. Vanmaterična trudnoća je ona koja se razvija izvan materice, najčešće u jednom od jajovoda. Najčešće se javlja kod žena sa oštećenjima jajovoda. Obično bol počinje na jednoj od strana stomaka nakon izostalog menstrualnog ciklusa. Bol može biti praćen vaginalnim krvarenjem ili probojnim krvarenjem (oskudno krvarenje, trag na vešu). Zahteva hitnu evaluaciju i često hiruršku intervenciju. Vanmaterična trudnoća može dovesti do pucanja jajovoda i krvarenja u trubušnoj duplji, što životno ugrožava pacijentkinju.
HRONIČNI BOL
Hronični bol može biti ili intermitentni (što znači da dodje i prodje) ili konstantan (prisutan je veći deo vremena). Intermitentan hronični bol obično ima specifičan uzrok. Konstantan hronični bol može da bude prouzrokovan sa više od jednog uzroka. Oboljenje može započeti intermitentnim bolom koji se razvija dok ne postane konstantan.
Dismenoreja. Bol koji prati menstrualne cikluse se naziva dismenoreja. To je primer dugotrajnog intermitentnog hroničnog bola. Blagi bolovi su uobičajeni tokom menstrualnog krvarenja, dok neke žene imaju intenzivne bolove. Oni su izazvani prostaglandinom, hormonom koji proizvodi sluzokoža materice (endometrijum) i koji uzrokuje spazam ili grčenje materice.
Endometrioza i adenomioza. Ponekad menstrualni grčevi mogu biti znak bolesti. Ako se pogoršavaju tokom godina ili ako su jaki i nakon prva dva dana menstrualnog krvarenja, verovatno su povezani sa stanjima kao što su endometrioza i adenomioza.
U endometriozi sluzokoža materice (endometrijum) se može naći u drugim delovima tela, najčešće donjeg dela trbuha. Uzroci endometrioze i razlozi zbog kojih se javlja bol nisu potpuno razjašnjeni. Endometrioza često pogoršava menstrualne grčeve. Takodje može izazvati bol u drugim delovima menstrualnog ciklusa. Ponekad seksualne odnose čini bolnim. Adenomioza se javlja kada se endometrijum razvija u mišićnom sloju materice. Izaziva menstrualne grčeve, pritisak i nadutost u donjem abdomenu pred menstrualno krvarenje i obilnije krvarenje.
Ovulatorni bol. Bol koji se javlja oko ovulacije, dakle u sredini menstrualnog ciklusa, i može varirati od blagog stezanja ili proboda do mnogo intenzivnijih bolova. Kod nekih žena se javlja svakog meseca, ali češće samo povremeno.
KONSTANTAN HRONIČAN BOL
Neke žene osećaju bol skoro svakodnevno. To može značiti da im se stanje pogoršava, ili može značiti da se smanjuje sposobnost pacijentkinje da se nosi sa bolom. Tako da se bol može pojačavati iako se bolest ne pogoršava.
Nesposobnost pacijentkinje da se nosi sa bolom se češće javlja ako bol remeti rad, fizičke aktivnosti, seksualne odnose, san ili porodične obaveze. Intenziviranje bola je povezano i sa nepoznavanjem njegovog uzroka i strahom od ozbiljne bolesti.
OSTALI UZROCI BOLA
Priraslice ili ožiljno tkivo se javljaju kao posledica procesa zarastanja (zaceljivanja). Endometrioza, hirurške intervencije, teške infekcije dovode do pojave priraslica ili ožiljnog tkiva. Priraslice mogu povezivati matericu, jajovode, jajnike i creva i mogu povezati bilo koju od ovih struktura jednu za drugu ili za zidove karlice.
Miomi su benigni tumori (ne maligni) koji se razvijaju od mišićnog tkiva materice. Često ne izazivaju simptome. Kada se simptomi pojave, obično obuhvataju obilna ili učestalija menstrualna krvarenja, bol ili pritisak u trbuhu ili donjem delu ledja.
DIJAGNOSTIKA
Vaš doktor vas može uputiti da vodite dnevnik u kome ćete opisati pravu prirodu bola. Ove informacije mogu pomoći da se eliminišu odredjeni uzroci. Ponesite ih sa sobom kada posetite svog ginekologa.
U zavisnosti od toga na šta vaš doktor sumnja, može konsultovati drugu specijalnost ili vas uputiti dalje, obično specijalistima gastroenterologije, urologije, neurologije.
DNEVNIK BOLA
U vašem dnevniku, zabeležite kada osećate bol
1. vreme u toku dana
2. odredjeni periodi menstrulnog ciklusa
3. pre, u toku ili posle:
– jela
– mokrenja
– rada creva
– seksulnog odnosa
– fizičke aktivnosti
– spavanja
Opišite bol i zabeležite koliko dugo traje:
1. Da li je oštar, probadajući ili potmuo bol?
2. Da li se javlja u fazama ili je konstantan?
3. Koliko dugo traje?
4. Kolika mu je jačina?
5. Da li se uvek javlja na istom mestu?
6. Da li je lokalizovan ili se širi?
Ginekoloski pregled pocinje sa traženjem osetljivih mišića, bolnih ligamenata, osetljive mokraćne bešike, ožiljnih regiona, itd. Krvna slika i mikrobiološka testiranja su potrebna u potrazi za infekcijom.
I druge pretrage mogu ponekad biti korisne u odredjivanju uzrok bola, ali često manje korisne pri evaluciji hroničnog bola nego u drugim ginekološkim stanjima. Obuhvataju:
– ultrazvuk: metoda kojom zvučni talasi odbijajući se o unutrašnje organe proizvode sliku koju možemo videti na ekranu
– kompjuterizovana tomografija – CT: vrsta X-zračenja koja prikazuje unutrašnje organe i strukture
– magnetna rezonanca (MRI): metoda posmatranja unutrašnjih organa i struktura korišćenjem jakog magnetnog polja
Ponekad se ovakva ispitivanja nazivaju imaging studije, pošto se sve koriste da bi prikazale sliku (slika-image) unutrašnjosti tela, koristeći zvučne talase, X-zrake i druge tehnike. Ovakve metode ne mogu uvek detektovati endometriozu ili adhezije, koji su dva moguća uzroka hroničnog bola u maloj karlici.
Laparoskopija je najbolji način da se precizno sagleda endometrioza i neki drugi problemi. U takvoj vrsti hirurške intervencije, tanak instrument koji provodi svetlost se plasira kroz pupak, dok je pacijent u totalnoj anesteziji. Obično se mogu videti svi ženski unutrašnji organi, a laparoskopija uz dijagnostičku može imati i terapijsku primenu. Definitivna dijagnoza endometrioze se ne može postaviti bez hirurške intervencije.
TERAPIJA
Lekovi
Ako ste imali urinarnu infekciju ili infekciju genitalija ranije, lekar će vam prepisati lekove možda čak i preko telefona. Antibiotici i vaginalne kreme najčešće smanjuju bol izazvan infekcijom za dan ili dva. Ozbiljna upala male karlice, sa druge strane, može zahtevati dane terapije u bolnici. Neke vrste seksualno prenosivih bolesti zahtevaju lečenje partnera, čak i ako nema ispoljenih simptom infekcije kod njega.
Anti-zapaljenski lekovi, kao što je ibuprofen, smanjuju bol u dismenoreji. Ovi lekovi blokiraju produkciju prostaglandina koji dovode do kontrakcija materice, pa se zato koriste u ove svrhe.
Za ostale probleme, hormonska terapija može biti korisna. Kombinovani oralni kontraceptivi (antibebi pilule) otklanjaju menstrualne bolove. Različite vrste hormona povoljno utiču na endometriozu, miome i još neke vrste benignih tumora. Miomi će se ipak uvećati ukoliko se terapija prekine.
Hirurške intervencije
I KONAČNO…
Pošto postoji mnogo mogućih uzroka pelvičnog bola, njihovo traženje može biti dugotrajan i zahtevan proces. To za vas može postati frustrirajuće, ali nemojte odustati. Čak i kada se ne otkrije specifičan uzrok bola, postoje terapije koje mogu pomoći. Vaš lekar i ostali specijalisti koje on preporuči će vam pomoći da pronađete terapiju koja vam najviše pomaže.
REČNIK
Adenomioza: stanje u kome se endometrijum (unutrašnji sloj materice) razvija u njenom mišićnom sloju.
Priraslice: Ožiljno tkivo koje dovodi do medjusobnog vezivanja površina organa i struktura u abdomenu. Mogu se javiti i unutar same materice.
Dismenoreja: Neprijatnost i bol tokom menstrualnog krvarenja.
Endometrioza: stanje u kome se endometrijum (unutrašnji sloj materice) razvija van materice, obično na jajnicima, jajovodima i ostalim strukturama male karlice.
Estrogen: Ženski reproduktivni hormon koje se proizvodi u jajnicima tokom celog menstrualnog ciklusa.
Laparoskopija: Hirurška intervencija u kojoj se tanak svetlostni instrument, laparoskop, koristi radi posmatranja karličnih organa i hiruške intervencije.
