Origano (Origanum vulgare) za većinu ljudi predstavlja nezamenljiv dodatak picama, pa ga zbog toga mnogi nazivaju “pica-biljka”. Međutim, ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Reč origano je grčkog porekla (oros znači brdo, ganos – nakit), ali i kod Italijana ima isto značenje – “brdski nakit”.
U antičkoj Grčkoj origano je bio izuzetno cenjen zbog svojih lekovitih svojstava. Hipokrat ga je koristio za ubrzavanje porođaja i lečenje hemoroida. Tokom poslednje dve decenije, u medicinskom smislu, origano doživljava pravu renesansu. Na stručnim medicinskim skupovima origano se sve više predstavlja kao biljka raznorodnih lekovitih svojstava, zahvaljujući aromatičnim sastojcima i esencijalnim uljima koje sadrži. Mnoge istraživačke studije ukazuju na širok spektar antibakterijskih, antiviralnih, antioksidantnih i drugih svojstava ove biljke. Naučna istraživanja dobrim delom su zasnovana na iskustvima narodne medicine, u kojoj se origano koristi kao prirodni antibiotik i kao sredstvo za iskašljavanje, za širenje bronhija, kod upale sinusa, a posebno za hronične grlobolje…
U laboratorijskim uslovima stručnjaci su otkrili da origano ubija u potpunosti kolonije tridesetak vrsta bakterija. Takođe je dokazano da ulje origana zaustavlja rast stafilokoka, istovetno kao što to čini streptomicin, vankomicin i penicilin. Eksperiment je potvrdio da origano deluje i na gljivicu kandidu albikans, zaustavljajući njen rast, lokalno na koži, ali i u sistemskim infekcijama. Dr Mihael Šmit sa Univerziteta Džordžtaun objašnjava da esencijalna biljna ulja imaju prednost u suzbijanju mikroorganizama, zato što bakterije na njih ne razvijaju otpornost, kao u odnosu na klasične antibiotike. Ovaj stručnjak tvrdi da mnoga esencijalna biljna ulja, pa i ulje origana, “suzbijaju bakterije na nivou njenog disanja”, za razliku od antibiotika koji samo blokiraju njihov metabolizam. Aktivne supstance origana sa ovakvim efektom su karvakrol i timol iz grupe fenola.
Potvrđeno je da je esencijalno ulje origana najjači poznati biljni antiseptik. Origano ima i izuzetno razvijenu antioksidativnu aktivnost, što je vrlo važno u borbi protiv slobodnih radikala kod oboljenja srca i moždanog udara. Istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazala su da origano ima dva do tri puta veće antioksidativno delovanje od drugih biljaka. Konkretno posmatrano, od jabuke čak 42 puta veće, od krompira 30 puta, od pomorandže 12, a 4 puta veće u odnosu na mnogo hvaljenu borovnicu.
Čaj od origana preporučuje se za rešavanje problema u crevima, izazvanim padom imuniteta i narušavanjem crevne flore. Delotvoran je i u lečenju bolnih sinusa, kod bronhitisa, prehlade ili upale grla. Jedini problem je što ljudi nisu navikli da piju ovakav čaj, jer ima pomalo čudan i jak gorak ukus, koji se dugo zadržava u ustima i posle ispijanja.
ČAJ OD ORIGANA
U apoteci ili prodavnici zdrave hrane može se kupiti čaj od origana u kesicama. U lonče prokuvane vode treba staviti jednu-dve male kašike izmrvljenog lišća origana i ostaviti da stoji poklopljeno najmanje pet minuta. Zatim se procedi i pije. Ako je čaj poklopljen u većem čajniku, postaje ukusniji što duže stoji. Samo je važno da se skroz ne ohladi, zbog ukusa koji baš i ne prija.
PREPEČEN HLEB
Sastojci: baget hleb, maslac i origano.
Priprema: Hleb se iseče na tanje kriške i sa obe strane premaže maslacem. Preko toga se pospe origano, pa onda poređa na pleh za pečenje. Ovako spremljene kriške peku se u rerni zagrejanoj na 200 stepeni, desetak minuta. Hleb se zatim okrene sa druge strane i ispeče da bi u potpunosti bio hrskav. Služi se sam ili kao dodatak nekoj salati.
