Home
Redovno učenje je već pola uspeha

djaci u skoliAko verujete u izreku da ono što posejete, to i žanjete, onda znate da se akademski uspeh gradi od prvog susreta sa djačkom klupom. Upravo je početak nove školske godine trenutak da se podsetimo koliko su radne navike važne i naglasimo da se grade od ranog detinjstva. Već u kasnijim razredima osnovne škole, deca imaju odnos prema učenju. Ili su vredni, odgovorni i samostalni ili su lenji, nehajni i nesposobni da domaći zadatak urade bez pomoći.
 Zato, roditelji, na vreme počnite da pomažete svojim naslednicima u formiranju radnih navika, ne oslanjajući se na njihovu inteligenciju i snalažljivost. U protivnom, nemojte da budete iznenadjeni ako vaše mudro dete počne da dolazi kući sa lošim ocenama i negativnim stavom prema obrazovanju.
Klinci se, pre svega, ugledaju na mame i tate. Ako oni "slave" besposličarenje i kampanjski stil, prilično je sigurno da će deca usvojiti taj model. Da biste to izbegli, pravilno ih uvedite u svet učenja prvog školskog dana.

Objasnite deci da ih lutke i lopte čekaju kada se završe časovi i urade domaći zadaci, kako bi shvatili da je potrebno da u školskoj klupi budu prisutni i fizički i mentalno. Naučite ih da učiteljicu moraju da slušaju, jer će tako brže usvojiti lekcije, pa će imati više vremena za igru.Čim dodju iz škole, pitajte ih šta su radili, neka vam prepričaju ono što su zapamtili sa časa, blago ih prekorite ako uočite da ništa nisu slušali, a ako se to bude ponavljalo, postanite stroži. Kada ručaju i malo se odmore, sedite sa njima i počnite da radite domaći - deo po deo. U početku vi budite dominantniji, a onda ih polako puštajte.

Opširnije...
 
Mama neću kod lekara!

Mama necu kod lekaraMnogi mališani su prestravljeni kada se spomene lekar. Evo nekoliko načina da im pomognete da prevazidju strah.
Ponašajte se ležerno, iako ste zabrinuti, jer i najmlađi će se osećati spokojnije. Pokažite da verujete doktoru, uvek je dobro da idu samo roditelji, a bake i deke ostavite kod kuće.
Jedan od načina da pripremite mališana za susret sa lekarom je da obučete beli mantil. Pokažite mu kako će mu poslušati pluća, pregledati grlo... Na ovaj način će znati šta da očekuje u ordinaciji.
Izbegavajte rečenice poput: "Ne plaši se", "Boca ne boli", jer možete da izazovete suprotan efekat. Umesto toga kažite da znate da nije prijatno, ali da će brzo biti gotovo. Većina dece se plaši lekara zbog injekcija, pa bi trebalo da naglasite da ih neće primati prilikom svake posete. Takodje, ne obećavajte da ih sigurno neće primati, jer ako to bude neophpodno, neće vam više verovati.
Kada udjete u ordinaciju, stavite dete na stolicu, a vi ostanite pored njega, jer će se osećati sigurnije. Pitajte ga koje uvo prvo želi da mu lekar pregleda, da bi steklo osećaj kontrole u toj situaciji i opustilo se.
Ponesite omiljenu igračku, zamolite doktora da prvo nju kratko "pregleda" kako bi mališan znao šta da očekuje. Ili, povedite starije dete koje će čika ili teta u belom manitlu prvo da pogleda.
Po izlasku iz ordinacije poljubite dete, zagrlite, pohvalite ga za hrabrost. Ako je zdravo, odvedite ga u poslastičarnicu, park, bioskop, igraonicu.

 
Biološki sat

bioloski-satSvaka osoba ima biološki sat.To je skup živčanih ćelija na bazi mozga u hipotalamusu.Radi pod uticajem naših gena i tako utiče na naš život.Nova grana medicine je kronofarmakologija koja nastoji da razvije lekove, dijagnostičke testove prilagodjeno prirodnim fluktuacijama tela po kojoj naše telo funkcioniše ćelije hipotalamusa utiče na san, budjenje, rad srca i krvnog pritiska, telesne temperature, proizvod hormona.Kada telesni sat izlazi iz ritma (smenski rad) može doći do zdravstvenih problema.Smanjuje se nivo melatonina hormona koji reguliše budnost i san.Po raznim istraživanjima su došli do zaključka da biološki ritmovi su važni, zbog toga kada koji bolest može da nastupa.Recimo astma nastupa uglavnom izmedju ponoći do šest sati ujutru.Većina žena radja izmedju ponoći do šest sati ujutru.Većina srčanih udara se dešava izmedju šest sati i popodneva, isto tako i menstruacija kod žena se javlja u to doba.Kod raznih intervencija, operacija treba izvesti po biološkom satu osobe a ne po ručnom časovniku.Red je da znamo dnevni ritam.Od 7-8 sati ne treba vežbati jer je izdržljivost smanjen, zglobovi su manje gipki, izmedju diskova pršljenova se nalazi više tekućina koja stvara tokom noći zato ste ujutru nešto višlji.Postoji veća mogućnost od moždanog udara, infarkta srca, krvni pritisak je nešto povećan, srce brže radi, krv je gušća i veća je mogućnost za stvaranje krvnog ugrušaka.Zato ujutru treba doručkovati zbog boljeg rada metabolizma.Od 10-12 sati je vreme za obavljanje mentalnih zadataka.Već od 13-15 časova pada adrenalin i vitalnost i vreme je za odmor.Dugotrajno pamćenje je na vrhuncu iskoristite ovo vreme za čitanje ili spavanje.Od 16-19 časova je vreme za vežbanje, zglobovi su čvrsti, u to vreme smo najsnažniji.Dobar je vremenski period i za začeće.Od 20-24 časa sužavaju se disajni putevi jer nivo adrenalina se smanjuje.Posle kupanja namažite se noćnim kremom jer koža noću 30 puta brže se obnavlja nego danju.Od 24-07 časova jutru  uzmite lek protiv artritisa, astme, povećajte rezervu hormona kortizola jer je ujutru snižen nivo.

 
Sisanje palca

Sisanje palcaKod novorodjenčeta postoji refleks prinošenja ruke ustima, koji mu pomaže da se smiri.Sa urodjenim mehanizmom lakše se nosi stresom.U odnosu sa cuclom kad kod treba uvek je pri ruci.Odluku donesu roditelji da li će beba da sisa palac ili će dobiti cuclu jer to služi za utehu.Kada dete sisa prst roditelji uvek pomisle na opsanost od infekcije ili štetnog uticaja na zube.Istraživanja pokazuju da do druge godine nema nikakve opsanosti.Mališani koji imaju naviku i posle sisanje cucle i palca, tu već postoji problem u socijalizaciji a ne u samom sisanju.Deca se medjusobno rezlikuju pa se dešava da postanu frustrirani na izgled normalnih stvari kao što je posebna pažnja od strane majke ili povremeno odvajanje, pa im sisanje palca čini utehu ili da lakše zaspe.Može biti i razlog dosada, umor, uplašenost, tuga, i kao znak protesta kada ne mogu da postignu odredjeni cilj kod odraslih.Može biti i konkurencija u porodici rodjenja brata ili sestre.Zabrinutost roditelja je opravdano nakon navršene 2 godine života jer sisanje palca ili cucle utiče na oblik i rast mlečnih zuba i na zagriz uopšte.Zato treba preusmeravati detetovu pažnju da su rukice stalno zauzete.Dati mu omiljene igračke, pribor za crtanje, slikovnice.Dete treba da pronadje utehu, zabavu bez da se naredjuje da izvadi prst iz usta.Treba svakako pronaći uzrok nezadovoljstva i uznemirenosti.Ako pronadjete uzrok lako ćete znati da ga umirite.

 
Stres

stresStres nije samo civilizacijska stvar, već je stvar pojedinca koji zavisi od same osobe.Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koji može da utiče pozitivno ili negativno.Izbacuje nas iz ravnoteže ili mirovanja.Iz spoljašnosti su nam "stresori", kao vožnja automobilom, nedostatak novca, mobilni telefon na momentu poziva, loše vreme, buka, čekanje neke osobe, iznenadna bolest.Unutrašnji faktori koji utiču kao stresore su:komunikacija sa ljudima, bolest, mršavost, obesitas, kvaran zub.Stres može da se ispoljava u akutnoj fazi traumatičnim dogadjajem, žestok napad na ličnost.Postoji i hroničan stres, kada smo izloženi neprimetnim stvarima, zbivanjima koji narušavaju psihofizičku ravnotežu to su razni problemi, nevolje, neprijatne emocije kao takvo stanje je razvod braka, gubitak veće količine novca, hronična bolest, poslovni problemi, gubitak drage osobe, noćni rad, maltretiranja na poslu ili u porodici.Naše telo se bori reaguje na stres koji se odigrava kroz tri faze:
Prva faza je alarm kao prvi odgovor izlučivanje Kateholamina (Adrenalina) i kortikosteroida (Kortizola) iz nadbubrežne žlezde.To se naziva psihička borba odnosno ovi hormoni oslobadjaju energije glikoze iz rezerve glikogena u jetri, da bi telo odreagovao aktivacijom mišića.
Druga faza-rezistencija ili adaptacija jer stres traje dugo i ne prestaje.Hormoni podstiču imunitet da se bori srce jače kuca, podstiče lučenje kiseline u želucu, san se smanjuje.Povećano je lučenje dopamina, beta-endorfina i noradrenalina.Čovek se mentalno bori, teško spava, knedla u grlu i nedostatak vazduha.

Opširnije...
 
Kad roditelj ne prihvata dete

Kad roditelj ne prihvata detePovremeno javnost biva uznemirena i užasnuta nekom tragedijom u kojoj nastrada malo dete.
Kada se otkrije da je dete preminulo zato što ga je njegov roditelj fizički zlostavljao ili zato što je bilo predmet nekog teškog oblika zanemarivanja, ljudi se pitaju: Kako je to mogao da uradi? Kako je to mogla da uradi?

Ljudi često veruju da je odnos roditelja prema detetu genetski programiran u smislu da bi se svaki roditelj nagonski žrtvovao da mora da bira izmedju očuvanja svog ili detetovog života. Upravo ovakvi tragični primeri pokazuju da ovakav odnos nije urodjen, već da ga odredjuju drugi faktori. Na primer, šesnaestogodišnja učenica koja je uspešno krila svoju trudnoću, odlučila se na čedomorstvo zato što je verovala da bi radjanje deteta, ali i samo saznanje da je rodila, potpuno uništilo njenu mogućnost da ima mladost kakvu želi, da bi joj uništilo život. Njen postupak je rezultat razmišljanja: Ili ono ili ja.

Odrasli ljudi su spremni da budu roditelji onda kada su spremni da zbog uloge roditelja na neko vreme potisnu i isključe onaj deo sebe koji zovemo „unutrašnje dete”. Ako to ne urade, a dobiju dete, tada prema njemu mogu da zauzmu stav starijeg deteta prema mladjem: „Ti si se rodio i upropastio mi život. Bolje bi bilo da se nisi ni rodio.” Znamo da dete nije samostalno nastalo, već da je roditelj učestvovao u njegovom začeću, ali to ne zna roditeljevo „unutrašnje dete” koje razmišlja iracionalno, ne prihvatajući ni dete, ni svoju odgovornost.

Opširnije...
 
Treba izgraditi normalan sistem vrednosti kod dece

vaspitavanje decePored ljubavi, pažnje i sigurnosti koju roditelji pružaju deci, da bi mališani mogli da izgrade normalan sistem vrednosti, jako je važno da im postave granice. Dete se u svojoj porodici uči disciplini, šta sme a šta ne sme da radi, koje ponašanje je poželjno a koje nije.
- Prvi način da to nauči je primena nagrade i kazne, tako što se poželjno ponašanje nagradjuje, a loše kažnjava. Preterana tolerancija kao i preterana strogost i kontrola u odnosu prema detetu, najčešće daje loše rezultate. Kombinacija kontrole i srdačnog odnosa prema deci, pokazala se kao najbolja.
Loši maniri kod najmladjih lako dodju do izražaja, bez obzira na to gde se nalazite. Nepristojno i nevaspitano dete prekida odrasle dok govore, a "molim" i "hvala" nećete čuti,  jer ne postoji u njegovim rečniku. Zato je potrebno da na vreme ispravite ovakvo ponašanje, tako što ćete da izdvojite mališana u stranu i objasnite da to nije pristojno. Podrigivanje, otimanje igračaka, ubacivanje prstića u šlag na torti, traženje i "bodovanje" poklona je odraz nevaspitanja, ali nije dovoljno samo reći detetu da to nije lepo. Morate da objasnite i zašto to nije prihvatljivo i da ne sme, ako mu baka pokloni knjigu, da odgovori "mrzim to, hoću igračku!". Važno je da od malena nauči da se zahvali kada dobije dar, čak i ako mu se poklon ne dopada. Zapamtite, obaveza roditelja je da nauče najmladje lepom ponašanju, u svim društvenim situacijama i stalno ih podsećajte da budu ljubazni i pristojni. Čak i trogodišnjak može da shvati značenje deljenja i zahvaljivanja. Ipak, čak i kada znaju pravila ponašanja, deca ih zaboravljaju.Roditelji su tu da ih svakodnevno podsećaju, mogu da ih uče bontonu i kroz igru. Kada vašoj princezi dolaze drugarice, popričajte pre toga s njom o važnosti deljenja lutaka i drugih igračaka.Stručnjaci tvrde da je, ipak, najvažnije da budete dobar uzor. Ako dete vidi da su mama, tata, bake i deke ljubazni, s vremenom će i ono postati takvo, čak i ako je u početku pružalo otpor.

 
Kada je pravo vreme za odvikavanje od pelena?

kada-je-pravo-vreme-za-odvikavanje-od-pelenaNajbolje vreme za odvikavanje od pelena je letnji period, kada se smanjuje mogućnost rashladjivanja, prehlade u slučaju kada se dete upiški.To će se i dešavati u izvesnom periodu.Odvikavanje od pelena je individualna stvar i zavisi najviše od deteta.Ima dece koji se oslobode od pelena već posle prvog rodjendana, dok neki nose i do tri godine uzrasta.Dete signalizira kada je spreman za ovaj postupak, ili pelena ostaje dugo suva posle presvlačenja.Tada već može izdržati da ne piški refleksno.Kada se odlučite sa navikavanjem na nošu treba da budete istrajni, uporni.Dete češće staviti na nošu i kada uspe, treba ga pohvaliti.Noša uvek treba da je pri ruci.Za noć još uvek treba koristiti noćne pelene.Ako duže vreme ostaje suvo skinite i noćnu pelenu, ali ispod čaršava stavite zaštitnu mušemu.Detetu će biti mnogo prijatnije, a i vi ste tada zadovoljni.

 
Detetova odgovornost prema sebi i drugima

Detetova odgovornost prema sebi i drugimaCilj svakog dobrog roditelja je da pomogne detetu da izraste u samostalnu, odgovornu i socijalizovanu osobu. Detetova odgovornost prema sebi i drugima nije nekakva sposobnost koja se aktivira u trenutku kada ono puni osamnaestu godinu, već se izgradjuje postepenim procesom koji počinje veoma rano – već u drugoj godini.
Na žalost ne postoji gen za detetove dužnosti. One su rezultat zahteva koje detetu postavljaju roditelji. Ono što zovemo detetovim dužnostima su različite korisne aktivnosti kojima je zajedničko da su detetu neprijatne. A malo dete, kada ga roditelji teraju da radi nešto što mu se ne radi jer mu je to neprijatno, pogrešno misli da ga roditelji ne vole. Zato takvo dete veoma jasno pokazuje roditeljima da se u tim trenucima oseća nevoljeno.

Uspostavljanje detetovih dužnosti je nužno povezano sa konfliktom između deteta i roditelja. To je u stvari konflikt izmedju biološkog principa koji upravlja detetom i društvenog principa kojim se roditelj upravlja. Roditelj koji zna šta radi, u takvim trenucima ne obraća veliku pažnju na prolazna detetova osećanja, već na to da dete treba da svoju volju podredi njegovoj i da počne da radi ono što je korisno. Kada dete to prihvati, ono razvija ono što zovemo navikom – a navike su veoma važne jer u budućim situacijama dete pristupa datoj aktivnosti bez otpora zato što mu ona više nije neprijatna.

Opširnije...
 
Stolica za hranjenje

stolica-za-hranjenje

 

Da bi ste olakšali sebi hranjenje deteta izaberite najbolju stolicu.Postoje razni modeli kao tri u jednoj, odvojena stolica, zatim sto i stolica i kao visoka stolica što ide na rasklapanje.Ako imate malog prostora savijanjem može da stane nalazi se na tržištu tzv. lift stolice koji pritiskom dugmića sa strane može se podizati i spuštati.Naslon može da se reguliše ako dete zaspi.Po izboru može da se nadje i drvena stolica.Dete ima oslonac za noge što omogućava pravilno sedenje od malih nogu.Ima dodatak za sasvim malu bebu, kasnije postaje stolica za odraslu osobu.Stolica za poneti je opet jedna vrsta koji se sastoji od jakog platna koji se zakači za čvrstu površinu.Može da se savija i stavlja se u torbu.Moguće je prikačiti na ivicu stola ili kućnog bara.Uvek u prvim danima treba koristiti jastuče, kako bi se beba podigla malo višlje.Treba da se odlučite za jaku stolicu jer dugo ćete koristiti i da bude lako za čišćenje.Ukoliko koristite stolicu za poneti proverite da li može izdržati težinu deteta.Sigurnosne pojaseve treba uvek da koristite da dete bude bezbedno.Što je važno ne treba bebu ostaviti samu u stolici za hranjenje.

 
Kako pobediti zavisnost od slatkiša

Kako pobediti zavisnost od slatkisaAko se uz ručak pije neki slatki napitak, treba ga zameniti vodom, a kolač – jabukom ili pomorandžom

U Srbiji je sve izrazitiji trend porasta gojaznosti, naročito medju decom i omladinom. Gojaznost i druge bolesti mogu da se povežu sa povećanim unosom šećera koji se nalazi svuda: u napicima, slatkišima, kolačima, tortama, kandiranom voću, sladoledu, raznim kremovima, marmeladi i džemovima i ostalim industrijskim proizvodima. Stavlja se tamo gde ga nikada ne bi očekivali, pa čitanje deklaracije svakog proizvoda postaje još važnije.

Ako bez slatkiša osoba ne može ni dan, mora da prizna da ima problem i da krene ka oslobadjanju od ove zavisnosti, a prvi korak je pravilna ishrana.

Da bi se osoba oslobodila zavisnosti od šećera najbitnije je, ujedno i najteže, da prestane da jede i pije slatko najmanje četiri do pet dana. Čim se unese šećer u bilo kojem obliku, poželi se još više, što je kao kada se vatra gasi benzinom. Tek kada se razbije magični krug želje za slatkim, može ali i ne mora da se unese slatko u veoma malim količinama. Takodje, bitno je da se napravi strategija.

Opširnije...
 
«PočetakPrethodna12345678910SledećaKraj»

Strana 1 od 17
 

Ko je online