|
Bolesno Dete - Roditeljski portal sa najvećim izvorom informacija za raznovrsno deÄje bolesti

|
21.01.2012 |
 Svedoci smo da briga za zdravlje stanovniÅ¡tva sve viÅ¡e obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije sluÄaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu Äak i srÄanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovniÅ¡tva stavlja u prvi plan strategija borbe za oÄuvanje i unapreÄ‘enje zdravstvenog statusa.
A kada se priÄa o zdravlju dece, Äesto se spominje i životno okruženje kao bitan Äinilac naruÅ¡enog zdravlja, sa pomalo melanholiÄnim sećanjem starijih generacija kako «je život na selu omogućavao raznovrsne sadržaje i prisiljavao nas da budemo fiziÄki aktivni, za razliku od ove naÅ¡e dece, izgubljene izmeÄ‘u solitera, haustora i zamraÄenih soba sa komjuterom».
Nedavno objavljena studija ukazuje da su ove primedbe izgleda sasvim na mestu! Na uzorku od preko 2500 hiljade Å panske dece utvrÄ‘ivana je razlika u fiziÄkim sposobnostima i nivou gojaznosti gradske i seoske dece. Rezultati istraživanja su pokazali da se deca sa sela odlikuju znaÄajno boljom aerobnom sposobnošću i parametrima snage, kao i znaÄajno manjom prevalencom gojaznosti od dece iz grada!
Izgleda da je gradska sredina izrazito nestimulativna za izpolajvanje motoriÄkih potencijala dece u fiziÄkim aktivnostima, i da je u cilju oÄuvanja zdravstvenog stanja mladih, poželjno razmisliti o novoj migraciji, ovog puta iz grada u selo! Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci Äasopisa Journal of Science and Medicine in Sport za 2011 godinu. |
|
|
21.01.2012 |
Imuni sistem je temelj odbrane ljudskog organizma!
 Funkcija imunog sistema je da Å¡titi organizam od svih Äinilaca koji bi mogli naruÅ¡iti naÅ¡e zdravlje. TeÅ¡ko oÅ¡tećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti uprkos terapiji najefikasnijim antibioticima i lekovima.
Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam naÄ‘u u ljudskom telu.To su najÄešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i Äestice zagaÄ‘enja, ili toksini, a takve Äinioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji meÄ‘u sobom mogu imati Äak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih zapoÄinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
ZnaÄaj probiotika u jaÄanju imunog sistema
Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a Äiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.
MeÄ‘utim, postoji tesna veza izmeÄ‘u funkcionisanja debelog creva i zdravlja Äoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, Å¡tetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.
Poznato nam je da je Eli MeÄnikov (Eli metchnikoff), nauÄnik nobelovac, otkrio je da stanovniÅ¡tvo u nekim delovima Evrope Äija se ishrana u velikoj meri na kiselom mleku u proseku duže žive nego drugde u svetu.
|
|
Opširnije...
|
|
09.12.2011 |
 McLeod sindrom je genetski poremećaj koji zahvata mozak, periferne nerve, krv, mišiće i srce.
Uzrok nastanka
Ovaj sindrom uzrokovan je mutacijama gena na X hromozomu, koji je odgovoran za produkciju specifiÄnog proteina (Kell antigen) na povrÅ¡ini eritrocita (crvena krvna zrnca). Žene su nosioci mutacije, a obolevaju muÅ¡karci.
KliniÄka slika
Prvi simptomi se uglavnom uoÄavaju oko 40. godine života. Nastaju periferna neuropatija, kardiomiopatija, atrijalna fibrilacija, tahiaritmija i hemolitiÄka anemija. Mogu se javiti Hantigntonova horeja, tikovi lica, usana i jezika, epi napadi, a vremenom i demencija i promene ponaÅ¡anja. HoreiÄni pokreti (drhtanje, klimanje miÅ¡ića) prvo zahvataju ruke i lice, da bi kasnije obuhvatili celokupnu muskulaturu. Govor postaje dizartriÄan i eksplozivan. NajÄešće uz znake anemije (bledilo, malaksalost, vrtoglavica, zujanje u uÅ¡ima, ubrzan rad srca), na hemolizu ukazuju žutica i uvećanje slezine. Bolest je progresivna.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliniÄke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza, ultrazvuka, rendgenografije, CT - a (kompjuterizovana tomografija), NMR - a (nuklearna magnetna rezonanca), genetskih ispitivanja.
LeÄenje
Nema specifiÄnog leÄenja. Terapija je simptomatska i svodi se na kontrolu simptoma. |
|
08.12.2011 |
 Ovaj neprijatni simptom ima i jednu dobru osobinu - to je odbrambeni mehanizam, a i mnoge bolesti bi bez ovog simptoma ostale neprepoznate
Kašalj je uvek znak bolesti. Ne postoji kašalj kod zdravih ljudi izuzev kada udahnu zagađen vazduh ili kada se zagrcnu. Ipak, ovaj neprijatni simptom ima i jednu dobru osobinu - to je odbrambeni mehanizam, a i mnoge bolesti bi bez ovog simptoma ostale neprepoznate.
Može biti razliÄite jaÄine, od kaÅ¡ljucanja do veoma jakog koji iscrpljuje bolesnika, dovodi do povraćanja, bolova u disajnim miÅ¡ićima, a ponekad i do pucanja rebara. Ipak, svaki kaÅ¡alj nije uvek „alarm“ koji ukazuje na neku teÅ¡ku bolest.
- NajÄešća vrsta kaÅ¡lja je akutni, obiÄno sezonski, koji je u 90 odsto sluÄajeva virusnog porekla - kaže profesor dr Predrag Rebić, iz Klinike za pulmologiju KCS. - Uglavnom se javlja u toku i posle virusne infekcije sluznice grla, akutnog bronhitisa... Ova akutna stanja su uglavnom praćena manjom temperaturom i ne zahtevaju korišćenje antibiotika.
PreporuÄuje se povećan unos vitamina, teÄnosti, uzimanje sirupa od lista jagorÄevine, brÅ¡ljana kao i takozvani babski lekovi - pijenje toplog Å¡erbeta i sliÄno. Ipak, kod kaÅ¡lja postoji jedno pravilo - ukoliko traje duže od tri nedelje onda zahteva da pacijent bude detaljno pregledan. A to znaÄi kliniÄki pregled sa osluÅ¡avanjem pluća, analiza krvi, snimak pluća.
|
|
Opširnije...
|
|
|
14.12.2011 |
 StruÄnjaci naglaÅ¡avaju da je važno da deca imaju interakciju sa okolinom, da primećujete da vas razumeju, da reaguju kada im neÅ¡to priÄate ili ih pitate
Dinamika razvoja govora individualna je za svako dete, a da bi priÄalo dete mora da ima normalan nivo inteligencije, razvijen sluh, motoriku govornih organa, ali i da dobija stimulaciju od okruženja. Problemi sa govorom najÄešće se jako kasno otkrivaju, a za leÄenje, naglaÅ¡avaju struÄnjaci, vreme je veoma dragoceno. Zbog toga je bitno pratiti dete i reagovati na najmanji znak zastoja.
Govor se razvija do pete godine, ali deca poÄinju da ispuÅ¡taju glasove jako rano i već oko Å¡estog ili sedmog meseca većina beba može da ponovi slogove ma-ma ili ba-ba. Dok dete ne poÄne da govori ono guÄe, brblja nerazumljive reÄi, vežba vokale, Å¡to Äesto liÄi na pevanje.
Lingvalni period, odnosno period govora poÄinje kada dete izgovori prvu reÄ, Å¡to se, po pravilu, dogaÄ‘a od 9. do 16. meseca života. Do prvog roÄ‘endana dete bi trebalo da reaguje na svoje ime, da ume da kaže baba, mama, tata, da ume da pokaže „gde je pametna glava“ ili „gde zeka pije vodu“.
|
|
Opširnije...
|
|
09.12.2011 |
 Kawasakijev sindrom predstavlja akutnu limfadenopatiju sa mukokutanim promenama.
Uzrok nastanka
Etiologija bolesti je nepoznata. Na osnovu kliniÄke slike pretpostavlja se da u nastanku mogu imati ulogu razni agensi od kojih se izdvajaju bakterije i virusi.
KliniÄka slika
Bolest se karakteriÅ¡e perzistentnom visokom temperaturom, trajanja do dve nedelje, posle Äega se javlja osip sliÄan Å¡arlahu. Nekada dominiraju promene tipa eritema eksudativum. Vidi se i simetriÄan palmoplantarni eritem ( crvenilo dlanova i tabana) i eritematozne promene perianalno (oko Ämara). Prisutni su i stomatitis i faringitis, kao i suva i crvena usta i malinast jezik. Redovno su povećani prednji cervikalni limfni Ävorovi. ObiÄno se vide i oÅ¡tećenja unutraÅ¡njih organa (miokarditis, promene u digestivnom traktu koje se karakteriÅ¡u prolivom, meningitisom i artritisom). Bolest se javlja kod dece do 10. godine života.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliniÄke slike, a potvrÄ‘uje se laboratorijskim nalazima.
LeÄenje
Terapija je simptomatska. Uz unos teÄnosti i primenu antipiretika i salicilata, daje se intravenozno gama globulin. SpecifiÄni lek za ovu teÅ¡ku bolest ne postoji. |
|
08.12.2011 |
 Ako volite malo duže da se izležavate u krevetu, sada na neki naÄin u genima imate opravdanje za to, smatraju struÄnjaci.
Tim struÄnjaka sa Univerziteta u Edinburgu i Univerziteta „Ludvig Maksimilijans" iz Minhena prouÄavao je viÅ¡e od 10.000 ljudi Å¡irom Evrope i otkrio da onima sa genom ABCC9 treba najmanje 30 minuta viÅ¡e sna od onih koji nemaju taj gen.
Ovaj gen ima svaki peti Evropljanin, kaže se u studiji objavljenoj u magazinu Molekularna psihijatrija. IstraživaÄi smatraju da je otkriće znaÄajno jer može pomoći pri objaÅ¡njavanju ponaÅ¡anja ljudi prilikom sna.
U istraživanju je uÄestvovalo 10.000 ljudi sa Orknijskih ostrva, iz Hrvatske, Holandije, Italije, Estonije i NemaÄke, koji su rekli koliko dugo spavaju, a i dali su krv na analizu.
spavanje-text.jpg
Svima su bila postavljena pitanja o navikama spavanja u danima vikenda, odnosno kada ne moraju na posao, ne uzimaju tablete za spavanje ili kada ne rade u smenama. Posle svih rezultata, potvrđeno je da ljudima sa genom ABCC9 treba više sna.
Potrebe za snom kod razliÄitih ljudi su razliÄite. PoreÄ‘enja radi, bivÅ¡a britanska premijerka Margaret TaÄer spavala je samo Äetiri sata tokom noći, dok je nauÄniku Albertu AjnÅ¡tajnu bilo potrebno 11 sati sna da bi normalno funkcionisao.
Izvor:Rts.rs |
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 13 |
|
|
Sponzori Sajta
Prijatelji Sajta
|
